О Петру Петровићу Његошу

 

Петар II Петровић Његош рођен је 13.новембра 1813. године у Његушима, као
други син Томе Маркова Петровића и Иване Проровић. На крштењу је добио име
Радивоје, међутим код народа је био познатији као Раде. Образовање је стекао у
манастирима, гдје га школују монах Мисаил Цветковић и владичин секретар Јаков
Цек.Био је један од највећих српских пјесника и филозофа. Вјерску и свјетовну власт
преузео је са свега 17 година, 1830. године након смрти Петра I. Као владар Црне Горе
успијева да прошири територију и изгради јако војно уређење. Прву свјетовну школу
Његош је отворио 1834. године у Цетињу.
Спадао је у ред најобразованијих владара и државника свога времена. Од малих
ногу је писао поезију ,а 1834. године штампа прву збирку која је садржала десет
пјесама. Написао је око осамдесет лирских и епских пјесама. Одржавао је везе са
познатим књижевницима свога доба: Иваном Мажуранићем, Људевитом Гајом и
другим. Његово најзначајније дјело штампано народним језиком јесте „Горски
Вијенац“ (1847.године). У овом дјелу је приказао прошлост црногорског народа, његов
морал, културу, традицију, као и политичку и друштвену мисао .
Посљедње дјело које је написао јесте „Лажни цар Шћепан Мали“, објављено у
Трсту 1851.године.
Владика Петар Петровић Његош умро је од туберколозе 31.10.1851. године.
Сахрањен је у Цетињском манастиру, а касније су његови остаци пребачени у капелу на
Ловћену.